Вести и догађаји
Октобар 2006

Гост Фестивала "Тајне нитратног ковчега" био је Џорџ Мелник професор на Факултету комуникације и културе у Калгарију, писац многих издања фокусираних на филм и филмску историју. У краћем излагању уз превод Динка Туцаковића, професор Мелник је представио своју књигу "Век канадског филма" коју је код нас издала издавачка куће "Клио" и која је управо представљена на Сајму књига.

Поздравну и уводну реч приликом отварања 8. Фестивала нитратног филма под називом "Тајне нитратног ковчега" дали су Динко Туцаковић, управник Музеја Југословенске кинотеке и Александар Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке и селектор Фестивала.

8. Фестивал нитратног филма отворио је Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке. Поздрављајући присутне госте, колеге и посетиоце фестивала директор Зеленовић је рекао:

"ОВАЈ ФЕСТИВАЛ ДАТИРА, НА НЕКИ НАЧИН, И ПРЕ ЊЕГОВОГ ЗВАНИЧНОГ УСТАНОВЉЕЊА 1999. Г. КОНАЧНО ВИ КОЈИ ЧЕСТО ДОЛАЗИТЕ У НАШ МУЗЕЈ ЗНАТЕ ДА ГОДИНАМА ИМАМО РЕДОВНИ ТЕРМИН КОЈИ СЕ ЗОВЕ «ЗАПАЉИВИ ДАН». ПОКУШАЛИ СМО, АЛИ БРЗО СХВАТИЛИ ДА НАМ ОКОЛНОСТИ НИКАКО НЕ ИДУ НА РУКУ. ИЗОЛАЦИЈА, САНКЦИЈЕ, НЕМОГУЋНОСТ ДОБИЈАЊА КОПИЈА ИЗ ИНОСТРАНСТВА, НЕМОГУЋНОСТ ПОЗИВАЊА КОЛЕГА И ПРИЈАТЕЉА НА РАЗМЕНУ ИСКУСТАВА ИЛИ САЗНАЊА ГДЕ СЕ У ТОМ ЧАСУ НАЛАЗИ ТЕХНОЛОГИЈА ЗАШТИТЕ НИТРАТНИХ ТРАКА ИЛИ ФИЛМСКЕ ТРАКЕ УОПШТЕ, БИЛИ СУ ИТЕКАКО ОГРАНИЧАВАЈУЋИ ФАКТОРИ ДА СЕ НАСТАВИ ЗАПОЧЕТО.
ИПАК СМО ТЕ 1999.Г. ОДЛУЧИЛИ ДА ПОЧНЕМО, ЈОШ ЈЕДНОМ, ИАКО ЈЕ ТО БИЛО ВРЕМЕ ВЕЛИКИХ ИСКУШЕЊА, НЕИЗВЕСНОСТИ, А ЗА НАС И ВРЕМЕ ВЕЛИКИХ СТРЕПЊИ И БОРБЕ ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ И СВЕТСКЕ ФИЛМСКЕ БАШТИНЕ КОЈА СЕ НАЛАЗИ У НАШЕМ АРХИВУ.
МОГЛО СЕ МОЖДА И ВИШЕ, АЛИ СМО ПОЧЕЛИ СКРОМНО СА ФИЛМОВИМА ИЗ НАШЕГ АРХИВА.
ОВЕ ГОДИНЕ УГОСТИЋЕМО НЕКЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЕВРОПСКИХ КИНОТЕКА, ПРИКАЗАТИ НЕЗАОБИЛАЗНЕ ФИЛМОВЕ ИЗ ЊИХОВИХ КОЛЕКЦИЈА, КАО И ЊИХОВЕ НАЈУСПЕШНИЈЕ РЕСТАУРАЦИЈЕ.
УГОСТИЋЕМО КОЛЕГЕ И РАЗМЕНИТИ ИСКУСТВА, ПОКУШАТИ ДА ИДЕНТИФИКУЈЕМО И ДЕШИФРУЈЕМО ТАЈНЕ ИЗ НАШЕГ ИЛИ ЊИХОВИХ АРХИВА ПРЕГЛЕДАЈУЋИ МАТЕРИЈАЛЕ ЗА КОЈЕ НИСМО СИГУРНИ ДА ИМ ЗНАМО ПОРЕКЛО ИЛИ ШТА ОНИ САДРЖЕ.
ПРИКАЗИВАЊЕ НИТРАТНИХ ФИЛМОВА ЈЕДИНСТВЕН ЈЕ ПОДУХВАТ ТЕ ВРСТЕ У ФИЛМСКОЈ АРХИВИСТИЦИ. ЗА ТАЈ ПОСАО ТРЕБАЈУ ДОБРО ОБУЧЕНИ СТРУЧЊАЦИ И КОЈИ ЧУВАЈУ, И КОЈИ ПРИКАЗУЈУ ОВУ ВРСТУ ТРАКЕ, НА КОЈОЈ СУ ЗАБЕЛЕЖЕНИ НЕКИ ОД НАЈЗНАЧАЈЊИХ ФИЛМОВА ИЗ ВЕКА ФИЛМА КОЈИ ЈЕ ЗА НАМА.
СВРХА ОВОГ ФЕСТИВАЛА ЈЕСТЕ ДА НАМ ПРИКАЖЕ ФИЛМОВЕ, ДРАГОЦЕНЕ СВЕДОКЕ ИСТОРИЈЕ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА И ОМОГУЋИ БОЉЕ УПОЗНАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ ЗАБЕЛЕЖЕНЕ НА НИТРАТНОЈ ТРАЦИ, АЛИ ОВАЈ ФЕСТИВАЛ ЈЕ И СТАЛНО ПОДСЕЋАЊЕ ДА МОРАМО ДА УЧИНИМО СВЕ ДА СЕ ТЕ НИТРАТИ САЧУВАЈУ КОЛИКО ГОД ЈЕ ТО У НАШОЈ МОЋИ. ВЕЛИКУ ПОДРШКУ УБУДУЋЕ, НА ОВОМ ОДГОВОРНОМ ПОСЛУ ОЧЕКУЈЕМО И ОД РЕДИТЕЉА ВИМА ВЕНДЕРСА КОЈИ ЈЕ, НА НАШЕ ВЕЛИКО ЗАДОВОЉСТВО, ПРИХВАТИО ДА ОД ОВЕ ГОДИНЕ БУДЕ ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК ФЕСТИВАЛА НИТРАТНОГ ФИЛМА.
ЗАХВАЉУЈЕМ МИНИСТАРСТВУ КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА И ГРАДСКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА КУЛТУРУ НА ПОМОЋИ.
ГЕСЛО СВЕТСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ФИЛМСКИХ АРХИВА, ЧИЈИ СМО ЧЛАН ОД 1952. Г. ЈЕ «ЧУВАТИ И ПРИКАЗАТИ». СИГУРАН САМ ДА ДЕЛИТЕ НАШЕ МИШЉЕЊЕ ДА НАШЕМ ФЕСТИВАЛУ У ТОМ СМИСЛУ НЕМА ШТА ДА СЕ ЗАМЕРИ. "

На данашњој конференцији за медије представљена су два фестивалска програма која ће се одржати у Музеју Југословенске кинотеке.

У првом делу конференције Радослав Зеленовић, Александар Ердељановић, Марјан Вујовић и Вук Павловић представили су овогодишњи 8.Фестивал нитратног филма под називом "Тајне нитратног ковчега". Уз десетину филмова из иностранства и из нашег Архива публика ће у периоду од 25. до 31.октобра моћи и да присуствује промоцији књига, разговорима са гостима и изложби која ће поводом Фестивала бити отворена у холу Музеја. Најављени су поједини гости, премијере филмова а комплетан програм Фестивала, списак гостију и пратећи каталог ће бити познати и објављени за пар дана. Премијерно су приказани спотови Фестивала.

У другом делу конференције за столом су били представници 8.Међународног фестивала студентског филма. И за овај Фестивал премијерно је приказан спот, а детаљније информације о Фестивалу доступне су на адреси www.fsf.org.yu . Овај фестивал траје од 20. до 23. октобра у Музеју Југословенске кинотеке

"Ваше Екселенције, Ваша Екселенцијо, даме и господо, поштовани љубитељи филмске уметности,

Данас у Музеју Југословенске кинотеке обележавамо датум када су се, по ко зна који пут у историји, преплеле судбине европских народа. Тачно пре 70 година на тлу Шпаније почела је једна од првих великих битака за будућност заједничког дома, Европе.
Енциклопедијска одредница за оружани сукоб који се дешавао у Шпанији од 1936. до 1939. назива се Шпански грађански рат. Историја има сопствене механизме по којима категорише и вреднује историјска догађања. Али ми овде у храму филма и овај пут желимо да покажемо како филм, као посредни доказ за историју, као документ, може да битно помогне у одређивању и сагледавању историјских догађаја. Са друге стране, филм као уметничко дело покушава да сагледа већу слику, односно да настави са анализом последица, тамо где историја престаје.
Део приче о Шпанском грађанском рату су и наши Интербригадири који су веровали да се битке добијају из срца, а не само оружијем, и да истина не познаје границе.
Посетиоцима овог малог филмског фестивала предстоји сусрет са историјом која се увек понавља, са неким сјајним филмовима, и открићем да је Шпанија наше младости још увек тако млада.
Користим ову прилику да се захвалим Амбасади Краљевине Шпаније у Београду на већ традиционалној сарадњи, која из године у годину филмским програмима обогаћује културни живот наше престонице" рекао је Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке на отварању циклуса шпанског филма под називом "Грађански рат у Шпанији - 1936-2006".

На поздравни говор директора Зеленовића одговорио је Хуан Армада Андреада, заменик шефа мисије и аташе за културу Амбасаде Краљевине Шпаније у Београду, проглашавајући фестивал отвореним.

12.10.2006 Свечана пројекција поводом 50 година Мађарске револуције

одржана је вечерас у Музеју Југословенске кинотеке. У сарадњи са Амбасадом Мађарске поред низа кратких филмова из нашег Архива и играног остварења "Несахрањени покојник" из 2004.год. у холу Музеја приређена је и пригодна изложба о револуцији из 1956 године. Пре пројекције публици и гостима се обратиo Његова Екселенција Шандор Пап Амбасадор Мађарске у Београду.

У сарадњи са Амбасадом Португала и Културним центром Београда вечерас је у Музеју Југословенске кинотеке отворен циклус португалског филма под називом "Лисабон на филму". У Музеју Кинотеке ће у наредна три дана бити приказано осам остварења снимљених од 1933. до 2002.године. Циклус је, у уводној речи, представио Динко Туцаковић, управник Музеја Југословенске кинотеке, а након краћег говора о Лисабону и Португалу циклус је отворио Његова Екселенција Пауло Тиаго Да Силва, Амбасадор Португала у Београду. 

"Иако ће у овом циклусу бити приказано само пет нових филмова насталих од 2000. до 2005.године, чини ми се да је и то сасвим довољно да се још једном уверимо да су чешки филмову увек добри, и да се својим шармом могу мерити са многим великим кинематографијама. 

Боље рећи, чешки аутори су и најтеже ситуације, као што су ратови, велики животни проблеми или, у новије време, транзиција, описивали на једноставан и особен начин. Њихов смисао за црни хумор и екранизацију дубоких животних питања, многе кинематографије никада неће достићи. Надам се да ће наш програм који следи, потврдити досадашња сазнања" рекао је Радослав Зеленовић, вечерас, приликом отвара циклуса чешког филма у Музеју Југословенске кинотеке. Наш директор је у наставку говора истакао скоро педесетогодишњу сарадњу са чешком кинотеком, у којој су две значајне светске кинотеке једна другој несебично помагале. 

Циклус ческог филма је краћим говором, на српском језику, отворио Иван Јестреб Амбасадор Чешке Републике у Београду. 

Подне је време за конференције и медијска представљања програма Музеја Југословенске кинотеке. Гости Марјана Вујовића који је водио ову конференцију били су Сара Крешпо представник Амбасаде Португала и Небојша Поповић, уредник филмског програма Културног центра Београда. "Лисабон на филму" ће се одвијати у две сале, у Културном центру Београда и у Музеју Кинотеке. Овом приликом су у сали студија за електронске медије "Влада Петрић" у Музеју Кинотеке, где је конференција одржана, представницима медија били приказани кадрови из једног филма са програма.   

На овој конференцији за медије говорили су Радослав Зеленовић, Динко Туцаковић и Марјан Вујовић. Представнике медија је са завршним радовима на згради депоа у Кошутњаку упознао Радослав Зеленовић посебно истичући да ће најновија светска достигнућа у области заштите филмског материјала бити управо примењена овде. Новинарима је пренета и информација да су из националног инвестиционог програма одобрена средства за изградњу још 5 истоветних депоа и за зграду у Узун Мирковој улици као и да је у току припремање тендерске документације за ове пројекте. Динко Туцаковић је говорио о донацији Европске комисије за развој која ће бити коришћена за развој студија за рестаурацију и дигитализацију филмских копија, делом за набавку екстерног разгласног система и делом за опремање новог депоа у Кошутњаку. Марјан Вујовић је говорио о веома обимној међународној сарадњи и филмским циклусима који су на програму овог месеца.

Поводом почетка 3. Европског Фестивала Анимираног Филма "БАЛКАНИМА 2006" данас је у Музеју Југословенске кинотеке одржана конференција за медије на којој су представници фестивала говорили о програму и значају фестивала, који ће трајати од 4-8. октобра у Дому културе Студентски град. Више информација о овој манифестацији можете погледати на адреси www.dksg.co.yu
 

Југословенска кинотека као установа од посебног друштвеног интереса поседује велики број старих и ретких филмова, који се могу видети само у интерној сали Филмског архива у Кошутњаку (Филмски град, Кнеза Вишеслава 88). 

Сала може да прими 20 гледалаца. Филмски материјал се може приказивати истраживачима и физичким лицима, под одређеним условима, сагласно ценовнику Југословенске кинотеке. За истраживаче цена једне пројекције износи 40 Евра (у динарској противвредности на дан исплате), док је за физичка лица цена 50 Евра. 

Заинтересована лица се могу јавити на контакт телефоне архива: 3549-863 и 3549-794, Мирјани Мишић-Димитријевић